Endometrioza je zdravstveno stanje koje pogađa milione žena širom sveta. U pitanju je poremećaj koji nastaje kada tkivo endometrijuma – unutrašnje tkivo materice, nastaje i raste izvan nje, na jajnicima, crevima i tkivima koja oblažu karlicu. Ovo stanje prate hronični bolovi, neredovne menstruacije, obilna krvarenja, problemi sa začećem. Zašto? Komadići endometrijuma izvan materice se ponašaju kao tkivo materice, što znači da tokom ciklusa krvare i prolaze kroz iste faze, izazivajući bol i ostale slične simptome.

Kako je nastala endometrioza?

Iako se endometrioza smatra bolešću savremene žene, njeni koreni sežu duboko u prošlost, tačnije u vreme od pre skoro 4000. godina! Prema istraživanju doktora Dena Martina, američkog ginekologa i profesora na medicinskom univerzitetu Tenesi koledža, klinički opisi koji sugerišu prisustvo endometrioze prvi put su napisani upravo tada, iako se mikroskopski opis pojavio tek 1860. godine, kada su opisane i zabeležene histološke karakteristike ili endometrioze jajnika ili karcinoma endometrioida. Zašto je ovo važno istaći? Upravo iz razloga što je, kao savremena bolest žene, endometrioza stanje koje se teško uočava, vrlo često pogrešno dijagnostikuje, ne razume od strane lekarske profesije, što sve zajedno rezultira dugogodišnjim hroničnim bolom i tegobama koje, u nekim slučajevima, uzrokuju probleme sa začećem i neplodnost.

Da li je endometrioza opasna?

Endometrioza se smatra benignom bolešću koja nastaje kada tkivo koje se obično nalazi u materici raste u ostalim delovima tela. Neke žene nemaju jasno iskazane simptome, dok neke doživljavaju kontinuiranu bol, poremećaje menstrualnog ciklusa, probleme sa začećem i neplodnost. Ono što se može smatrati zabrinjavajućim jeste to što je endometrioza najčešće hronična i što pogađa do 10% žena u reproduktivnom dobu, kao i čak 30%-50% žena koje ne mogu da zatrudne prirodnim putem.

Simptomi endometrioze

Prema stepenu tegoba i u zavisnosti od tačne lokacije, razmera i jačine simptoma, nauka endometriozu klasifikuje u 4 oblika: minimalnu, blagu, umerenu i tešku. Simptomi endometrioze uključuju:

  • Bol u donjem stomaku
  • Bol u donjem delu leđa
  • Bol tokom ili nakon seksualnog odnosa
  • Hronični umor
  • Neredovna ili obilna i bolna menstruacija
  • Bolno mokrenje i/ili krvavi urin
  • Poremećaj stolice

Mejo klinika navodi sledeće faktore rizika od pojave endometrioze:

  • Rana menstruacija (pre 12. godine)
  • Kratki menstrualni ciklusi (na manje od 27 dana)
  • Obilne i teške menstruacije koje traju duže od 7 dana
  • Menopauza u starijem dobu
  • Viši nivoi estrogena tokom života
  • Nizak indeks telesne mase
  • Porodična istorija (majka, tetka, sestra)
  • Poremećaji reproduktivnog trakta
  • Začeće nakon 30 godine

Kako se endometrioza dijagnostikuje i leči?

Endometrioza se obično razvija nekoliko godina nakon prvog menstrualnog ciklusa i zbog simptoma sličnih ciklusu, dugo prolazi neopaženo. Žene koje imaju endometriozu – pored simptoma – pate i zbog nerazumevanja javnosti: porodice, okoline, lekara, te nije retko da se pojave i rizici po mentalno zdravlje.  Zato je pri pregledu potrebon izneti sve detalje, pa i najmanje simptome, kako bi se postigla što tačnija dijagnostika i odredilo relevantno lečenje.

Dijagnostika uključuje preglede ginekologa, ultrazvuk ili magnetnu rezonancu, kako bi se stekao detaljan uvid u reproduktivne organe, njihovo stanje, kao i lokaciju endometrijuma. Preporučljivo je da se prate i beleže simptomi jer sve informacije pomažu da se brže i kvalitetnije uspostavi tačna dijagnoza.

Lečenje endometrioze uključuje nekoliko različitih terapija: od promene načina ishrane, uključivanja hormonske terapije, pa sve do hirurškog lečenja i savetovanja da se ostane u drugom stanju. Imajući u vidu da endometrioza izaziva komplikacije u prirodnom začeću, jasno je koliko je ovaj poslednji način ujedno i najdiskutabilniji.

Poslednja istraživanja pokazuju da jedinstvena kombinacija prirodnih sastojaka u proizvodu Lekolid svojim dejstvom zaustavlja rast endometrijskog tkiva, ublažava bol i inflamaciju i otklanja oksidativni stres.

A kad je vreme za hirurško lečenje? Operaciji se obično pristupa kad svi drugi načini ne daju rezultate. Ako žena pati od upornog i kontinuiranog jakog bola, lekovi i preparati ne kontrolišu simptome, ne može da ostane u drugom stanju – obično je vreme za hirušku terapiju koja se ogleda u laparoskopskoj operaciji. U pitanju je minimalno invazivna operacija koja se ogleda u malom rezu ispod pupka kako bi se laparoskopom izvršio pregled i uzimanje komada (ili celog) tkiva na analizu – a radi potvrđivanja dijagnoze i otklanjanja uzroka. Dobra stvar kod ove hirurške intervencije je to što je postoperativni tok vrlo kratak, uz manji rizik od krvarenja i infekcija.

Loša stvar je što se kod određenog procenta žena endometrioza javlja i posle operacije, ili se javi posle određenog vremena postoperativno.

Živeti sa endometriozom

Iako je stanje dugogodišnje, sa endometriozom se može živeti bez znatnih uticaja po kvalitet života. Redovna fizička aktivnost pomaže jer se povećanjem nivoa endorfina i poboljšanjem protoka krvi prirodno utiče na smanjenje bola. Znajući da alkohol podiže nivo estrogena koje telo proizvodi, redukovanje unosa pomaže u smanjenju rizika, kao i uzroka za nastajanje endometrioze. Ishrana bogata svežim voćem i povrćem, vlaknima i amino kiselinama blagotvorno utiče na upalne i bolne simptome endometrioze, pa je preporučljivo da se svakodnevno unosi. Takođe, upravljanje stresom pomaže da simptomi ove bolesti budu pod kontrolom. Meditacija, joga i, generalno, briga o sebi, načini su da se stress i život sa endometriozom kontrolišu.

Zaključak

Budući da je endometrioza dugotrajno stanje, od suštinske je važnosti stanju pristupiti ozbiljno i planski kako bi se simptomi olakšali i žena bolje osećala. Ako imate navedene simptome ili sumnjate na endometriozu, potrebno je što pre zakazati pregled kod ordinirajućeg lekara ginekologa. Što pre dobijete tačnu/potvrđenu dijagnozu, pre ćete dobiti adekvatnu terapiju za ublažavanje i kontrolu simptoma.